Prepoznavši značaj održivosti porodičnih firmi, nedavno je formirana Sekcija za porodično preduzetništvo PKSa. Vlasnici porodičnih kompanija naglasili su nekoliko ključnih izazova sa kojima se suočavaju u svom poslovanju.
Jedan od najvažnijih problema identifikovanih u poslovanju porodičnih kompanija je potreba za uvođenjem profesionalnog menadžmenta, kao i za tranzicijom s jedne generacije na narednu. Ovo su ključni faktori koji utiču na dugoročnu uspešnost porodičnih preduzeća.
Sastanku su prisustvovali vlasnici različitih porodičnih kompanija iz različitih sektora, kao i Branislava Simanić, direktorka Sektora za preduzetništvo. Neki od prisutnih bili su Đorđe Petrović, vlasnik platforme “Ja, Preduzetnik”, Luli Miloš, edukator i partner na “Ja, Preduzetnik” akademiji, Sanja Stanimirović iz kompanije “Testeral”, Dragana Janjić iz vinarije “Aleksić”, Milan Ristić iz kompanije “Patrol 023”, Aleksandra Orlović iz kompanije “TRI O”, Anja Milić iz kompanije “Arhi.pro” i Žaklina Bojović iz kompanije “Unipromet”.
Da bi se obezbedilo uspešno poslovanje porodičnih kompanija u budućnosti, neophodno je pažljivo doneti odluke i posvetiti vreme kako bi se omogućila uspešna tranzicija s jedne generacije na drugu.
Prema podacima iz nedavnog Mastercard istraživanja o porodičnim firmama, ključni izazovi za male biznise obuhvataju pitanje kako ubediti članove porodice da se modernizuju i pronađu odgovarajuća digitalna rešenja koja će im pomoći da ostanu konkurentni.
Porodične kompanije čine veći deo evropskog MSP sektora, sa podacima koji pokazuju da 99% svih preduzeća u Evropi pripada ovom sektoru. Međutim, samo 37% porodičnih firmi oseća se spremnim da posluje u okvirima digitalne ekonomije, prema studijama. U Srbiji, ovaj procenat iznosi nešto većih 40%.
Svetski podaci o porodičnim kompanijama ukazuju na izazovnost prelaska na sledeću generaciju, pri čemu od 100 kompanije koje prežive prvu generaciju, samo 30% preživi drugu generaciju, oko 15% treću generaciju, a svega oko 10% četvrtu generaciju.
Zbog toga je zaključeno da je bitno razmenjivati iskustva vlasnika porodičnih firmi i učiti iz primera dobre i loše prakse. Na sastanku se razmatralo i uvođenje “Porodičnog protokola” kao alata za bliže definisanje uslova unutar porodičnih kompanija.
Holandija je navedena kao primer dobre prakse, gde se vlasnici porodičnih kompanija obaveštavaju da je potrebno razmišljati o tranziciji na narednu generaciju nakon 55. godine života osnivača.
Na kraju sastanka, dogovoreno je da se u narednom periodu radi na predlogu kampanje za podizanje svesti o značaju održivosti porodičnih kompanija u Srbiji. Planirano je organizovanje panel diskusije u prvom kvartalu naredne godine na temu održivosti kompanija, koja će okupiti predstavnike porodičnih firmi i nadležnih institucija.